О књизи: 2015 / „Шура је врло јасно запамтила ову сцену: крај децембра, врло брзо деверов омиљени празник - Нова година. Меки мраз и редак спор снег, плешу под пригушеним светлом фењера. Са мамом иду на клизалиште, тачније у „секцију“ - како каже Асенкина вољена, деверова бака. Шура носи стару и прилично тесну смеђу бунду од цигеј, претворену у јакну, и плетене хеланке. Преко рамена, на везаним пертлама, ципеле са клизаљкама. Шура воли уметничко клизање, али мрзи чизме. Црни су, дечачки, а Шура их је наследила. Наравно, сања о белим, од сјајне и меке на додир, магичне коже, са хромираним кукама, праве, чешке. Али моја мајка каже да је то скупо и недоступно. И уопште, још треба да видимо који је Шура уметнички клизач. „Можда од речи „смоква“?“ - пита мама и дивље се смеје. Шура је мало увређена, али је мајка пољуби и замоли је да се не дури.…»